Kada je pre nekoliko godina Svetski dan štednje, 31, oktobar, bio ovako blizu, u medijima je sve vrvelo od ponuda. Bankarska trka u visini kamate bila je u punom zamahu. Lane je sve to bilo mnogo skromnije.
Ove godine finansijske kuće i hoće i neće poslušati preporuku Narodne banke Srbije i neće preterivati s visinom stopa, ali će one i dalje biti više nego u okolnim državama. Banka koja ima nameru da iskoči s visinom uloga još se nije javila.
Na više od tri posto na oročenu štednju moći će da računaju samo oni koji se odluče da novac oroče na rokove duže od godinu dana. Ostalima će za depozite u evrima oročene na godinu dana bankari ponuditi mahom stope oko tri posto.
| Komercijalna banka neće ove godine menjati visinu stopa u sedmici štednje u odnosu na prethodnu godinu. Za evro će to biti 3,30 na dvanaest meseci, a ko štedi tri godine, može računati na 3,75 posto godišnje. U AIK banci takođe ne pripremaju enormno visoke stope. – Mislim da će se kod nas, kao i kod kolega, ove godine stope kretati oko 3-3,5 posto na oročenje za evre na godinu dana. Ostaje da se vidi šta će banke ponuditi za duže rokove oročenja – tu bismo mogli zabeležiti više stope – objašnjava direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić. |
Jedna usluga ipak bi mogla zadržati veću stopu oročenja od onog „evro na godinu“. To su ulozi u pomenutoj valuti oročeni na duže od godinu dana. Oni bi mogli zaslužiti četvorku ili čak peticu kod kamate na dvanaest meseci. A hoće li to pomeriti rokove oročenja ka dužim stazama, ostaje da se vidi.
Tek, u Srbiji u poslovnim bankama štednja iznosi 8,4 milijarde evra. Devizna dominira, uprkos računicama NBS-a koje pokazuju da se dinarska više isplati već godinama. Kod devizne štednje oko polovine uloga u najpoznatijoj evropskoj valuti oročeno je na godinu dana, sledeća po redosledu je štednja po viđenju.
Kakve su kamate u drugim zemljama u okruženju, pitaju se mnogi. Srbija beleži viši nivo u odnosu na okruženje. U avgustu je u Mađarskoj prosečna za oročenje u evrima na godinu 1,53 posto, u Rumuniji 2,45, a kod nas je tada bilo 2,75. U razvijenim evropskim zemljama je još i manje.
Štedišama ostaje da i ovog Dana štednje reoroče ono što imaju te da se nadaju da se pad kamata neće nastaviti i dogodine.
A u CG koja je kamata?
A porez za nerezidente?
Samo neka se igraju, pa posle ce opet neko drugi biti kriv za odliv stednje....