Dinarska štednja, nakon dva tromesečja pada, od aprila beleži rast, pa je krajem juna iznosila 40 milijardi dinara, što je za 3,5 milijardi dinara više nego na kraju marta.
Devizna štednja je, i pored dospeća obveznica stare devizne štednje, ostala gotovo nepromenjena u poređenju sa prvim tromesečjem, pa je učešće dinarske u ukupnoj štednji povećano za 0,3 procentna poena na 3,8 posto, stoji u Izveštaju o dinarizaciji objavljenom na sajtu NBS.
Rast dinarske štednje posebno je značajan kod štednje na rokove dospeća preko jedne godine (2,3 milijarde dinara), i to najvećim delom na ročnost od jedne do dve godine (dve milijarde dinara).
Dinarska štednja položena na rokove kraće od godinu dana takođe je, kako piše u ovom izveštaju, povećana za 1,2 milijarde dinara / najviše za ročnost od tri do šest meseci - 1,6 milijarde dinara.
Sstednja na rokove do godinu dana i dalje predstavlja preovlađujući vid dinarske štednje stanovništva sa 84,4 posto, od čega se najveći deo odnosi na štednju oročenu na period od šest meseci do godinu dana (35,6 posto) i depozite po vidjenju (23,9 posto).
Međutim, kao ohrabrujeće je istaknuto povećanje interesovanja za dinarsku štednju dužih rokova dospeća.
Devizna štednja je u drugom tromesečju zabeležila skroman rast za 16,4 miliona evra, uprkos tome što je krajem maja dospela serija obveznica stare devizne štednje, tako da je krajem juna iznosila 8.376 miliona evra.
Banke su tokom drugog tromesečja odobrile veći iznos novih kredita privredi i stanovništvu u poređenju s prethodnim tromesečjem, i to kako u dinarskom, tako i u deviznom znaku.
"Intenzivnije odobravanje deviznih i valutno indeksiranih kredita uslovilo je dalji pad učešća dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima privredi i stanovništvu, za 3,8 procentna poena na 26,3 odsto", stoji u Izveštaju o dinarizaciji.
Ostavi komentar