Sudeći prema prijavama, pored poslovnih banaka štambilja se drže još službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih uprava. Privreda je pre pet meseci poslala pečat u istoriju, ali pojedine institucije se od njega ne rastaju.
Tokom pet meseci primene novog rešenja, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je on, ipak, tražen. Sudeći prema prijavama, pored poslovnih banaka štambilja se drže još službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih uprava.
Zakon o privrednim društvima propisuje da sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu da ističu primedbe na nekorišćenje pečata.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
- Otpor pojedinaca u birokratskom aparatu bio je razlog zbog kojeg je NALED uputio inicijativu Ministarstvu privrede da dodatno preciziramo zakon i isključimo bilo kakvu mogućnost pogrešnog tumačenja normi kojima se pravdalo zašto neko traži pečat - kaže Jasmina Radovanović, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinator Saveza za imovinu i urbanizam.
- Skupština je u decembru usvojila zakon i sada je jasno određeno da nijedan dokument, podnesak ili ugovor ne može biti odbačen ili poništen zato što nema pečat i nijedno lice, uključujući sud i organe javne vlasti ne mogu uslovljavati društvo i preduzetnika da koriste pečat. Verujem da smo na ovaj način konačno zapečatili sudbinu pečata.
Ostavi komentar