EUR 119,29 USD 101,64 CHF 105,66

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.08.17. :: 119.4050 rsd

Tekst objavljen: 20.04.2015 12:05        


Šta sa otpremninama mogu uraditi radnici koji tokom ove godine odlaze iz preduzeća u restrukturiranju. Ekonomisti: Oprezno sa otvaranjem trafika i kafića, bolje uložiti u zanatske radionice.

Pokrenite privatan biznis sa novcem od otpremnine

Kada ostanu bez posla, radnicima u državnim preduzećima sleduje otpremnina od najviše 8.000 evra. Toliko će dobiti zaposleni sa najdužim radnim stažom, mada se procenjuje da će većina radnika iz svoje firme otići sa najviše 5.000 evra. Sa tim novcem, kako tvrde stručnjaci, mogu započeti posao koji će im obezbediti pristojnu zaradu i sigurniju budućnost. Ipak, upozoravaju da novac treba da ulože pametno i da iskoriste svoje veštine u poslovima za koje su stručni.

Višak zaposlenih u firmama u restrukturiranju, prema mišljenju ekonomista, bolje bi se snašao u proizvodnji i zanatstvu, nego u uslužnim delatnostima. Da li će nezaposleni otvoriti frizerski salon, igraonicu ili auto-praonicu, ne zavisi samo od stručne spreme, pošto na uspeh u privatnom biznisu mnogo utiče i mesto gde započinju posao. Jer, neće im puno pomoći što imaju frizerski ili kozmetički salon, ako nema dovoljno mušterija koje imaju para da plate njihove usluge.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, smatra da će veliki broj ljudi pokušati da otvori trafiku ili kafić, tako što će iznajmiti prostor i uložiti novac u nabavku robe.

IDEJA I KVALITET

Početnici u biznisu ne treba da ulaze u cenovnu konkurenciju, jer će tu sigurno izgubiti od postojećih i većih firmi - savetuju u NVO "Eneka". - Oni treba da se bore unikatošću, inovativnošću, kvalitetom, boljom uslugom i pre svega dobrom komunikacijom sa svojim kupcima koristeći sve kanale za distribuciju.

- Prilikom pokretanja sopstvenog posla svaka osoba treba da razmisli zašto započinje određenu delatnost. Da sagleda da li za tim proizvodom ili uslugom postoji tražnja koju treba zadovoljiti ili ulazi na već postojeće tržište zato što poseduje određena znanja i iskustvo i nema drugu alternativu.


- Trebalo bi, ipak, da budu oprezni, jer se najviše ovih radnji i otvara i zatvara. Lokacija je uslov broj jedan da ovaj posao bude uspešan - napominje Rajić. - Ovaj novac bi pre mogli uložiti u zanatske radionice, u kupovinu opreme za obavljanje različitih usluga koje su neophodne domaćinstvima, od elektro i keramičarskih, do molerskih radova i vodoinstalacije. Takođe, može se uložiti i u opremu za skupljanje plastične ambalaže, ili lakšeg metalnog otpada koji se potom može prodavati reciklerima.

Naš sagovornik napominje da dobar biznis na nešto duže staze može biti i ulaganje u manje plastenike i organsku poljoprivrednu proizvodnju. Ova mogućnost je, smatra on, posebno atraktivna za one koji već imaju njive, a ima i dosta zemlje koja se jeftino može uzeti u zakup. U voćarsko-vinogradarskim krajevima može se obezbediti dobar posao, samo treba nekoliko godina raditi, ulagati u sadnice i useve i dobro ih održavati.

- Za te pare se može otvoriti i vrtić za manji broj dece u iznajmljenom prostoru - kaže Rajić.
- Može se otvoriti i manja radnja s priborom za pecanje ili nekom vrstom sportske opreme.

Prosečan osnivački kapital u Srbiji je oko 5.300 evra, što je nedovoljno za ozbiljnu proizvodnju, ali Rajić ističe da udruživanje nekad može da pomogne da se oforme male proizvodne radionice koje brzo mogu da "porastu" ako rade dobro.

KAFIĆI I TRGOVINE

Prema podacima Agencije za privredne registre, najveći broj onih koji se u Srbiji odluče za samostalnu delatnost opredeljuje se za otvaranje trgovinskih radnji, pekara i kafića. Oni su u vrhu liste među top 10 najinteresantnijih oblika poslovanja, ali se ovakvi objekti najčešće i zatvaraju. Uprkos krizi i uslovima za poslovanje koji nisu bili laki za srpske privrednike, poslednjeg dana prošle godine zabeleženo je oko 7.500 privrednih subjekata više u odnosu na 2013. godinu. Za 12 meseci je u registar upisano 29.102 preduzetnika i 8.209 privrednih društava.
- Udruživanjem bi mogli da dođu do značajnijeg kapitala od 20.000 evra i više, za koji već mogu da kupe neke polovne mašine za zanatsku ili prehrambenu proizvodnju manjeg obima - predlaže Rajić.

- Mogu da pokušaju da proizvode i tekstil ili nameštaj, za početak u manjim količinima, jer su im za to potrebeni poneka mašina i iskusni radnici. Ako je neko od njih već dobar majstor time može da se bavi. Ono što se još traži su usluge zavarivanja, armirača, mogu da naprave i takve firme koje bi po potrebi ovakve majstore iznajmljivale drugima i to naplaćivale.

U nevladinoj organizaciji "Eneka", iz Niša, kažu da bi radnici koji dobiju otpremnine, ukoliko su u mogućnosti, trebalo da koriste znanja, iskustva i kontakte stečene u preduzećima iz kojih odlaze i da se bave delatnostima koja su vezana za to.

- Ako to nije moguće, ljudi treba da se prekvalifikuju i iskoriste svoje lične i komparativne prednosti regiona u kome žive - navode u NVO "Eneka".

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Zoran Martinović, napominje da će ljudi koji odlaze iz preduzeća u restrukturiranju i stečaju, moći da iskoriste i povlastice za samozapošljavanje, od 160.000 dinara, koje NSZ nudi.- Oni će čak biti i u povoljnijoj poziciji, ako udruže sredstva od otpremnine i subvenciju za samozapošljavanje, to može biti dragocena kombinacija - smatra Martinović.

- Osim toga, moguće je i udruživanje više osoba koje žele da započnu zajednički biznis, čime će ojačati svoje kapacitete, raspolagati većim sredstvima i tako povećati šanse za opstanak i uspeh na tržištu.

Martinović kaže da 160.000 dinara nije dovoljno za početak biznisa, ali da se ta pomoć države zato i zove subvencija.

- Praksa je pokazala da iznos koji država opredeli sam po sebi nikada nije dovoljan - kaže direktor NSZ.

- Kako bismo uključili što veći broj ljudi, vodimo računa da subvenciju dobiju oni koji imaju dobru poslovnu ideju i biznis plan, kao i kapacitete i preduslove koji ih opredeljuju da budu korisnici ovog programa. Ova suma će početnicima u preduzetništvu koji imaju osnovna sredstva, održivu ideju i biznis plan, omogućiti da razviju posao. Iznos je sasvim dovoljan da plate svoje doprinose za 12 meseci, koliko traje obaveza, a sve drugo mora biti rezultat sopstvenog plana.

1 komentar

  1. User image
    Sandra 20.04.2015 12:45

    "Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Zoran Martinović, napominje da će ljudi koji odlaze iz preduzeća u restrukturiranju i stečaju, moći da iskoriste i povlastice za samozapošljavanje, od 160.000 dinara... '' naravno da ce moci da iskoriste ali AKO IM SE DODELI, izgleda da je zaboravio da napomene da se za to konkurise i samo mali broj i dobije,
    Moje licno kisljenje, kao preduzetnika, je najlakse je zapoceti posao i otvoriti, ali nesme se zaboraviti da je veliki deo novca potreban da se prezivi prva poslovna godina. Statistike pokazuju da se najveci broj malih preduzeca zatvori bas u toj prvoj godini, ako ta godina uspesno prodje tek onda postiji mogucnost uspesnog poslovanja, ili bar procene da li je posao kojim se bavite zadovoljavajuci i isplativ.

Ostavi komentar



Povezane teme:
otpremnina javna preduzeća restrukturiranje privatan biznis pokretanje posla