Građane Srbije propale banke koštale su već milijardu evra. A izgleda da će morati za njih da odvoje još više. Agencija za osiguranje depozita je prošle sedmice odlučila da, pored uobičajene premije od 0,4 odsto na depozite poslovnih banaka, uvede i dodatnu u iznosu od 0,2 procenta.
U Agenciji razmatraju i opciju da ubuduće svaka banka izdvaja drugu sumu za rizike u zavisnosti od rezultata poslovanja odnosno rizika koje ono nosi po poslovanje.
| Bankari listom smatraju da su sve finansijske kuće koje dobro posluju na ovaj način kažnjene. One povećanjem premije plaćaju ceh za loše poslovanje tri državne i jedne privatne banke. Kada su se tri državne banke ugasile nadležni su bili velikodušni i isplatili su depozite koji su bili osigurani ali i one koji se nisu nalazili u toj grupi. Sada ceh za to šalju bankama koje su savesno poslovale daleko od toga da su ugrožavale finansijski sistem Srbije. Naprotiv, doprinosile su stabilnosti. |
O tome kakve će biti posledice prvi čovek Oportjuniti banke sa sedištem u Novom Sadu Vladimir Vukotić kaže za Dnevnik da je "izvesno da je to za nas veći trošak i smatram da će to usporiti pad kamta. Narodna banka Srbije je u prethodnih par godina uspela da svojom poltikom utiče na sniženje stopa a ovo sada sa osiguranjem depozita je korak u nazad, jer će nam se troškovi uvećati".
- Što se tiče ideje da svaka banka plaća premiju prema rezultatima poslovanja smatram da je to dobro. Rezultate rada svakako treba uzeti u obzir kod određivanja premije - kaže on za Dnevnik.
Sa ovim se slaže i stručnjak sa Novosadskog univerziteta Siniša Ostojić.
- U osiguranju uopšte važi pravilo manji rizik manja i premija pa ne vidim zašto bi to bilo drugačije kod osigranja bankarskih depozita. Kada su u pitanju banke nije teško odrediti rizik za svaku od njih. Tu su rezultati poslovanja, bilansi pa je sve jasno da jasnije ne može biti. Zato Agenciji i ne bi trbalo da bude problem da naparavi odgovarajuću premiju za svaku banku ponaosob.
Ostavi komentar