EUR 117,92 USD 105,35 CHF 105,27

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.06.19. :: 117.9212 rsd

Tekst objavljen: 20.08.2013 13:00        


Od pre početka krize 2007. do danas, u Srbiji su najviše poskupeli dinarski keš i potrošački krediti. Većih promena cene zajmova vezanih za evro nema, i tada i sada gotovinski i potrošački krediti drže visoku cenu, a jedino su pojeftinili stambeni zajmovi, gde su kamatne stope prepolovljene.

U poređenju sa 2006, dug građana bankama dupliran

U poređenju sa 2006. godinom, dug građana bankama je dupliran. Sa tadašnja 334 evra, danas u proseku svaki građanin Srbije za kredite duguje 710 evra.

- Banke koriste sklonost ljudi da se lako, bez ikakvih procedura zaduže, što zapravo omogućava pozajmica po tekućem ili kreditnoj kartici. Nije veliko iznenađenje da građani umorni od birokratije posežu za kreditnim karticama i dozvoljenim minusima. Ali i pored toga građani Srbije su u proseku jedni od najmanje zaduženih u Evropi - ukazuje ekonomista Goran Nikolić.
Odnosno, ukupan dug za kredite, kreditne kartice, kao i za dozvoljeni minus, za proteklih sedam godina narastao je sa 401 na 791 evro.

I mada deluje da građani žive samo od para koje dobiju podižući kredite, navedeni iznos zaduženja je zapravo dupliran zahvaljujući uzetim stambenim kreditima. A, upravo su oni i jedini koji su, u odnosu na pre šest godina, tačnije od 2007. godine, pojeftinili.

Niža cena stambenih kredita, međutim, nije posledica poslovnih odluka banaka koje rade u Srbiji, već skoro isključivo uticaja dramatičnog pada euribora, kamatne stope koja je bazna za banke prilikom povlačenja sredstava koje zatim plasiraju građanima i privredi. Ova referentna kamatna stopa tada je iznosila više od četiri odsto, a danas 0,3 odsto.

- Bankarske marže su u proteklih sedam godina znatno porasle, što je u velikoj meri ublažilo pad kamata na stambene kredite. Tada su marže bile oko tri odsto, sada su oko četiri i po od vrednosti uzete pozajmice. Poslovne banke su, očito, samo dobro iskoristile globalno pojeftinjenje novca da bi nesmetano podigle svoju zaradu - ističe ekonomista Goran Nikolić.
Ali, ono što je uvećano je marža, odnosno zarada banke, kao cena preuzetog rizika. Kod dinarskih kredita nije bilo veće promene referentne kamate pa uzimajući u obzir da je rizik nešto veći, zbog likvidnosti, ali i strukture loših kredita, cena zajmova u domaćoj valuti su na višem nivou. Veće kamatne stope su rezultat inflacionih očekivanja, ali i rizika domaće valute.

I 2006.godine i sada 2013, odnosno sedam godina kasnije, dozvoljena pozajmica je i dalje je najpopularnija, a ujedno i najskuplja bankarska usluga.

Prosečna kamata iznosi 35,62 odsto. i ona se svih ovih godina kreće se oko tog broja.
Za sedam godina dug za minus po tekućem skočio je sa prosečnih 20 evra na 30. Skloniji smo i korišćenju kreditnih kartica.


Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke klijent banke klijenti banke prezaduženost zaduženost dužnička kriza

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana