Kvadrat u centru može da košta 4.000 evra, ali se na periferiji može naći i upola jeftinije – stručnjaci ukazuju da izbor lokacije, kvalitet gradnje i mogućnost kasnije prodaje ili izdavanja često menjaju računicu kupovine stana.
Kupovina stana nije samo matematička računica, već i emotivna odluka. Neko želi da živi u užem centru grada, gde kvadrat košta i 4.000 evra, dok se na periferiji može naći znatno jeftinija nekretnina. Sve zavisi od toga gde želimo da živimo i kakvo nam okruženje odgovara.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica smatra da ako imate mogućnost da kiriju zamenite ratom za stambeni kredit, to može biti isplativije, čak i ako planirate da u tom stanu boravite kraće vreme.
- Stambeni kredit je investicioni kredit. Ono što ste kupili je vaše i, kada ga otplatite, niste novac potrošili, već ste ga pretvorili u imovinu. Ako uzmete kredit od 100.000 evra za stan od 100 kvadrata i otplaćujete ga kroz 100 rata, svakog meseca postajete vlasnik još jednog kvadrata. Ako posle 20 meseci više ne želite da otplaćujete kredit, imate 20 kvadrata koje možete da monetizujete- kaže Uzelac za RTS.
Nikada nećete biti na nuli. Vrednost nekretnine može da raste i tokom otplate kredita.
Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine navodi da kada je pre 13 godina kupio stan na Novom Beogradu za 85.000 evra, nije znao da će danas on vredeti oko 280.000 evra:
- Da sam ga izdavao za 400 evra mesečno, i od toga bih zaradio. To nisam znao kada sam kupovao nekretninu.
Ko može, treba da razmisli o kupovini
Kod nas je tržište nekretnina jedno od retkih potpuno slobodnih tržišta, jer se cene formiraju na osnovu ponude i tražnje. Ako se uporedimo sa prestonicama Evrope, cene u Srbiji su i dalje znatno niže.
- Ne treba se porediti sa Solunom i Trstom, već sa Rimom, Atinom ili Madridom. Kod nas ljudi veoma teško menjaju lokaciju stanovanja. Međutim, kompromisi poput prizemlja ili potkrovlja mogu doneti oko 20 odsto nižu cenu. U širem obodu grada kvadrat može da se nađe i upola jeftinije, a kupac često dobija parkove, više prostora ili više parking mesta - ističe Pašanović..
Cene nekretnina uglavnom rastu svuda u svetu, a povraćaj na investiciju najčešće se posmatra kroz period od 20 do 30 godina. S druge strane, Beograd godišnje dobija oko 6.000 novih stambenih jedinica godišnje, a potrebno je oko 24.000.
Uzelac naglašava da stan u kome živimo nije investicija, već početna pozicija.
- Ljudi kasnije dokupe sobu ili još 20 kvadrata. Treba znati da cenu nekretnine određuje čitav spektar faktora, od racionalnih do tržišnih. Ne može moj stan da vredi više, a da ono što kupujemo istovremeno vredi manje.
PREPORUKA
Zašto stan nije samo trošak već i investicija - Uzelac otkriva kada je bolje plaćati ratu nego kiriju
analiza
Na mestu nekadašnjeg industrijskog giganta niče novo naselje - Više od 1.600 stanova i četiri kule
vest
Javni novac čeka, a male firme ne ulaze u trku - Može li AI da promeni igru?
komentar
Starogradnja i novogradnja
Kod nas je dugo starogradnja imala višu cenu, ali je kvalitet novogradnje danas daleko viši nego nekada. Energetska efikasnost, energetski pasoši i drugi benefiti novogradnje imaju svoju vrednost. Čak i kada nešto nije onako kako kupac želi, investitori to mogu da reše.
- Danas nema duplih kupovina, a nekada se jedan stan u toku dana prodavao i sedam puta. Profitne marže investitora više nisu kao što su nekada bile i kreću se oko 15 do 20 odsto, dok su ranije bile i tri puta veće u odnosu na proizvodnu cenu.
Kupac prvog stana takmiči se sa investitorima
Uzelac kao problem vidi i činjenicu da se onaj ko kupuje dom takmiči sa onima kojima je to treća ili četvrta nekretnina.
- Neko će kupiti stan jer ne želi da kupuje zlato ili investira na berzi. Onaj ko ume da napravi novac u poslu, međutim, nekretninu ne mora da vidi kao prirodni prioritet. Za njega mogu postojati i drugi načini ulaganja. Zato kupovina stana nije samo pitanje cene kvadrata i kamatne stope. To je odluka o tome gde želimo da živimo, koliko možemo da izdvojimo i šta želimo da imamo za budućnost - zaključuje urednik portala Kamatica.
Ostavi komentar