Cena zlata je dostigla novi istorijski rekord, premašivši 3.500 dolara po unci
Ovaj skok, koji je nadmašio prethodni rekord iz aprila, usledio je nakon uvođenja viših carinskih tarifa od strane američkog predsednika Donalda Trampa.
Tokom ranog trgovanja u Aziji, spot cena zlata je nakratko porasla za 0,9% na 3.508,70 dolara, pre nego što se stabilizovala na 3.497 dolara po unci.
Zašto cena zlata raste?
Analitičari objašnjavaju da je potražnja za zlatom povećana jer ga investitori vide kao sigurno utočište od inflacije i makroekonomske neizvesnosti. Dodatni faktor je i zabrinutost u vezi s nezavisnošću američkih Federalnih rezervi.
Dejvid Vilson, direktor strategije roba u BNP Paribasu, navodi da se svi faktori poklapaju, stvarajući "savršenu situaciju za višu cenu zlata".
Profit koji se sliva u fondove kojima se trguje na berzi, takođe je važan izvor potražnje. Analitičari iz "Goldman Saksa" predviđaju da bi spot cena mogla da dostigne 4.000 dolara po unci do sredine 2026. godine.
Zlato kao ključna rezervna imovina
Cena zlata se skoro udvostručila od početka 2023. godine, a tome je značajno doprinelo povećanje zaliha od strane centralnih banaka. Prošle godine, zlato je preteklo evro i postalo druga najčešća rezervna valuta na svetu, odmah posle dolara, čineći 20% globalnih zvaničnih rezervi.
Prema Svetskom veću za zlato, Kina, Indija, Turska i Poljska su bili najveći kupci. Vilson iz BNP-a to objašnjava kao trend "dedolarizacije" među nekim centralnim bankama.
Ostavi komentar