EUR 117,53 USD 106,14 CHF 107,13

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.11.19. :: 117.5344 rsd

U opštinama višak para, republički budžet prazan

Objavljeno: 24.04.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Kad bi strani ekonomista kojim slučajem nabasao na podatke o prihodima i rashodima u centralnoj srpskoj kasi i budžetima opština i gradova mogao bi da pomisli da brojke ne odražavaju sliku jedne iste države. Republički budžet je u rekordnom minusu, dok su prihodi lokalnih samouprava u suficitu. Samo u januaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, prilivi u lokalne kase bili su veći za više od 50 odsto ili 2,4 milijardi dinara. U isto vreme republički budžet bio je u deficitu od oko 37 milijardi dinara.

Kako je došlo do toga da jedna država u ogledalu ima dve potpuno različite slike? Tome je kumovao Zakon o finansiranju lokalnih samouprava koji je stupio na snagu 1. oktobra prošle godine. Po tom propisu, najveći deo prihoda od poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama. Umesto dotadašnjih 40, u budžete opština i gradova sada odlazi 80 odsto tog nameta. Zbog toga su prilivi od poreza na plate na lokalu u januaru bili čak 80 odsto veći nego lane. Fiskalni savet svojevremeno je izračunao da će se po tom osnovu pojaviti jaz u centralnoj kasi od 40 milijardi dinara.

Kako pokazuje analiza portala Makroekonomija.org, i svi drugi izvori prihoda na lokalu su značajno povećani. Ukupni izdaci donacije i transferi povećani su za 813 miliona dinara, ostali prihodi za 811, porez na imovinu za 282, drugi porezi za 241, primanja od zaduživanja za 101, dok su smanjena primanja od prodaje imovine za sedam miliona dinara.

Dok se na republičkom nivou štedi, pa je vlada nedavno i donela mere uz pomoć kojih će obezbediti 15 milijardi dinara, na lokalu ima prostora za veću potrošnju. U januaru izdaci opština i gradova bili su veći za trećinu. Najveći relativni rast izdataka, prema analizi portala Makroekonomija.org, imali su donacije i transferi (više od 82 odsto), otplate kamata (77,2 procenta) i kapitalni izdaci (72,8 odsto). Izdaci za nabavku robe i usluga povećani su za 37,1, a za subvencije 48,2 odsto.

Podaci potvrđuju ranija mišljenja i analize da će veći porez na dohodak, koji ostaje na raspolaganju opštinama i gradovima, ugroziti finansiranje republičkog budžeta, dok je stvorio neograničene mogućnosti za rast potrošnje svih namena i motiva – kaže Miroslav Zdravković, urednik Makroekonomije.org.

– Stoga bi, nakon izbora, jedna od mera koja bi imala najveći uticaj na konsolidaciju republičkog budžeta, trebalo da bude da se sa 80 odsto poreza na dohodak koji ide lokalnim sredinama smanji na 60 procenata. U drugoj polovini godine to bi značilo za oko 10 milijardi dinara manji deficit republičkog budžeta, a bez velikog negativnog uticaja na finansiranje lokalnih organa vlasti. To bi bila jedna od najbezbolnijih mera u željenom pravcu smanjivanja deficita u javnoj potrošnji – ističe Zdravković.

Ipak, situacija u lokalnoj kasi je takva da to najverovatnije neće biti dovoljno da minus u kasi do kraja godine ostane u zakonskim okvirima kako se država ne bi dodatno zaduživala. Jer, prema proceni Fiskalnog saveta, ove godine trebaće najmanje 35 milijardi dinara dodatne uštede da bi se izbegao toliki jaz između prihoda i rashoda. Uz to, podaci o prilivima u centralnu kasu uopšte nisu ohrabrujući. Po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom minus na nivou cele države, koji podrazumeva i centralni budžet, kao i kase lokalnih samouprava, pokrajinski budžet i fondove, ne sme da bude veći od 26 milijardi dinara. Samo u prva drva meseca manjak u centralnoj kasi bio je veći od 37 milijardi, dok je na nivou cele države oko 31 milijarda dinara. Prema nekim procenama Fiskalnog saveta postoji opasnost da će jaz u prvom tromesečju dostići 50 milijardi dinara, što je duplo više od plana.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da prihodili lokalnih samouprava moraju biti među prvim tačkama u podsetniku rada novog ministra finansija. Nedopustivo je, kaže, da republički budžet grca u deficitu, a da u lokalnim kasama ima viškova, koji objektivno nisu veliki, ali principijelno stvari stoje okrenute naglavačke. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana