U narednih 10 dana biće poznato kako će Narodna banka rešiti problem kredita u švajcarskim francima, koji korisnicima već nekoliko godina zadaju glavobolje. Zbog rasta vrednosti švajcarske valute, rate za te kredite su se udvostručile, pa mnogi građani ne mogu da plaćaju obaveze.
Vrednost franka je tokom krize porasla, a samim tim i suma koju građani duguju u dinarima. Tako na primer, 2008. godine, franak je vredeo 47 dinara, a sada je 94 dinara.
| Za sada se razmatraju dve mogućnosti. Jedno od rešenja koje je ponuđeno jeste produžetak roka otplate kredita u francima što bi značajno snizilo ratu, ali i povećalo ukupnu sumu koju će klijent vratiti. Drugo rešenje jeste da dug bude vraćen na nulti nivo, a da na određeni rok centralna banka zamrzne kurs švajcarca. U tom slučaju, banke bi se odrekle svoje zarade. |
Glavobolje korisnicima zadaje i to što je porasla i ukupna vrednost kredita koji otplaćuju. Na primeru koji navodimo, dakle kod kredita od tadašnjih 60 hiljade evra, ukupna suma koju vraćaju sada iznosi 71 hiljadu evra.
Ni građani u zemljama regiona nisu bolje prošli, a rešenja koja su ponudile njihove centralne banke nisu mnogo pomogla. Preporuka za sve korisnike problematičnih kredita jeste da ne pokušavaju da prebace pozajmicu u evre.
- Pretpostavlja se da će vrednost švajcarskog franka padati iz prostog razloga što je fiksiran sa gornje strane i neće rasti više i bilo bi nezgodno da se prebaci u evro zato što bi to uradili u najskupljem trenutku - kaže Dušan Uzelac, iz Kamatica.com.
Za prevazilaženje problema bilo bi dobro, kaže Uzelac, ako postoji mogućnost da se na kratko zaustavi otplata pod ovim okolnostima i nastavi kada situacija bude povoljnija.
Evo malog podsećanja na na neka od osnovnijih bankarskih pravila i neke događaje vezane za kredite u CHF.
1. Najisplativije za banku je da plasira kredite u valuti kada je ona na najnižem nivou u odnosu na valutu koja je u upotrebi.
2. Kredit se uzima u nekoj valuti kada je ona najjača ( jer posle sledi pad). No, ovaj film se neće prikazivati u Srbiji.
3. EUR i CHF se, svakih 4-5god. ciklično približavaju i udaljavaju. Već je prošlo skoro 4 god.
4. Da li ste, u poslednjih mesec dana, pratili odnos kursa evra i CHF. Primetićete da franak pada u odnosu na EUR ( možda je počelo?)
5. Zašto NBS nije reagovala kada je franak bio, gotovo 100din. već sada, kada on kreće da pada, a nacionalna banka Švajcarske nastavlja sa fiksiranjem minimalnog kursa CHF prema EUR?
6. Kada se setite da je NBS upozoravala da se ne uzimaju krediti, indeksirani u CHF, setite se da je, ista država subvencionisala ove kredite.
Sacekajmo malo i razmislimo šta nam je činiti.
Da se banke odreknu zarade je nemoguce. Izlaz je da se preracuna plan otplate i da se od prve do poslednje uplate racuna isti odnos uplate za glavnicu i kamatu /kao kod subvencionisanog kredita za fiat punto/.
Time bi se dobilo da je klijent otplatio veci deo glavnice nego do sada a banka bi to pokrila iz svoje zarade.
Do sada banke prvo uzmu zaradu a tek posle uracunavaju otplatu glavnice, tako da se dobija ta apsurdna situacija da ste vise duzni nego sto ste uzeli.
Pri razgovoru sa nadležnima u banci, ja i neki moji poznanici dobili smo savet da se kredit uzet u evrima preračuna u švajc. franke. Bankari su kao argument naveli da je kamata niža (tada, pre oko 5 god., za 1%) a ukoliko dođe do jačanja šv. franka za više od 10%, automatski će biti vraćeno na evro. Posle skorašnjeg razgovora sa istim bankarima - shvatili smo da nema ništa od obećanog. Možda je ovo logično (jer nismo čitali ugovor - za koji nam je tada rečeno da u njemu stoji sve što je usmeno dogovoreno) ali nije korektno. Čak se, blago rečeno, može nazvati - prevarom. Situaciju sa kreditima uzetim u šv. francima, trebalo bi rešiti tako da se ne slomi sve na građanima tj. klijetnima banke, jer to zaista nije u redu.