Obračun naknade zarade na bolovanju često stvara nedoumice i kod zaposlenih i kod poslodavaca, posebno zbog razlika u pravilima, zavisno od razloga odsustva
Visina isplate i to ko snosi troškove zavise od više faktora. Gordana Aritonović, direktorka računovodstvene agencije PSK doo, objašnjava ključne detalje, piše portal eKapija.
Obračun naknade i troškovi bolovanja
Osnov za obračun naknade uzima se iz prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, dok procenat isplate zavisi od razloga bolovanja:
- 100% zarade se isplaćuje za bolovanje zbog održavanja trudnoće, profesionalne bolesti, povrede na radu, davanja organa ili nege deteta do 18 godina kod težih oboljenja.
- 65% zarade se isplaćuje za bolovanje zbog bolesti, povrede van rada, ili nege deteta starijeg od 3 godine i člana porodice.
Troškove bolovanja snosi poslodavac za prvih 30 dana, dok duža odsustva idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izuzetak je bolovanje zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kada poslodavac plaća naknadu od prvog dana za ceo period odsustva. Povreda na putu do posla takođe se tretira kao povreda na radu.
PREPORUKA
Ako je direktor na razgovoru za posao, treba da pričate o tri stvari
vodic
Jedna stvar je ključna u borbi protiv sagorevanja na poslu
vodic
Niko neće da radi, čak ni za 2.000 evra!
analiza
Praktična računica na primeru plate od 80.000 dinara
Na primeru zaposlenog sa neto platom od 80.000 dinara, evo kako izgleda računica:
- Ako je na bolovanju dve nedelje (pola meseca) zbog bolesti, primiće oko 67.000 dinara.
- Ako je na bolovanju ceo mesec, zarada će mu se smanjiti na nešto više od 51.000 dinara, što je smanjenje za skoro trećinu.
Problemi sa refundacijom i kašnjenja
Kada bolovanje traje duže od 30 dana, poslodavac može nastaviti da isplaćuje naknadu iz svojih sredstava, pa da naknadno traži refundaciju od Fonda za zdravstveno osiguranje. Druga, administrativno lakša opcija za poslodavca, jeste da preda dokumentaciju RFZO-u i sačeka uplatu Fonda. Međutim, ova opcija često dovodi do kašnjenja isplate za zaposlene, jer se na obradu dokumentacije i sredstva čeka i po nekoliko meseci.
Očekuje se da će sistem eBolovanje doneti značajan napredak i ubrzati proceduru, ali Aritonović upozorava da bi digitalizacija, ako se pretvori u dodatnu papirologiju, mogla samo da stvori probleme u elektronskoj formi.
A ako je bolovanje 4 dana u noćnoj smeni a plata je 86000 dinara ? Koliko bi poslodavac trebalo da odbije zaposlenom? Hvala
A sta da rade oni sto imaju pp ugovor i dozive povredu na radu, oni nemaju nikakva prava pa super bogami kakvo nepostovanje radnika
Naknada se isplacuje za broj sati na bolovanju u visini prosecne zarade za zadnjih 12 meseci od meseca koji prethodi mesecu pocetka privremene sprecenosti za rad. U taj prosek ulazi samo redovan rad i dodaci na zaradu( stimulacije, bonusi, minuli rad...) - nikako ne ulazi bolovanje i druge naknaden za placena odsustva ( godisnji odmor, drzavni i verski praznici, davanje krvi i dr).
Zamolicu da se zakoni procitaju i analiziraju a ne samo da se pise da bi bilo zanimljivo. Sirite netacne informacije!
Да, када се човек разболи и кад му требају лекови и јиш пуно тога за лечење,дежава му узме попа плате. Срамота
Dobar dan koliko se isplaćuje plata ako zaposleni ima 117.200din platu a a bolovanje je 65 % .Koliko platu će dobiti?