EUR 117,59 USD 104,94 CHF 109,15

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 03.06.20. :: 117.5943 rsd

Tekst objavljen: 24.05.2020 17:00        


Nijedan zakon u Srbiji ne propisuje da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani, a nisu realizovani, odnosno nije stečena penzija, vraćaju

Nema penzije ni vraćanja doprinosa za manje od 15 godina staža

Tako svaki radnik koji ima manje od 15 godina staža nema pravo da mu se vrati ni dinar od uplaćenih sredstava, a nema ni mogućnost da podnese zahtev za penzionisanje.

Taj novac upotrebljen je, tvrde nadležni, za nešto drugo

Oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak ne mogu da ostvare popuste u hipermarketima, jer nemaju penzioni ček, a ne mogu da koriste ni pogodnosti da uz vaučere idu na odmor. Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković objašnjava da novac od uplaćenih doprinosa nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Kako bi, tvrdi ona, ona inače mogla da isplaćaju “dobitnicima”, a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina.

Na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije

Primera radi, navodi sagovornica Novosti, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.– U skoro svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina. Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu – kaže sagovornica Novosti.

Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.

– To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina. Takođe bi morali da se relaksiraju i imovinski uslovi, a da se cenzus i iznosi prava povećaju u odnosu na NSP. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju – ističe Matković.

Matkovićeva naglašava da neka vrsta socijalne penzije koja se ne finansira iz doprinosa postoji i karakteristična je, na primer, za skandinavske zemlje i Australiju na primer. Dodeljuje se po osnovu prebivališta. Ona je takođe targetirana i dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska.

Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

2 komentara

  1. User image
    Brankovuk11 28.05.2020 12:31

    A kako u zapadnoj Evropi, oni koji nemaju dovoljno staža da ostvare pravo na penziju, mogu da podnesu zahtev za povratak sredstva koje su uplatili u penzijski fond? Npr. Nemačka

  2. User image
    Pera 29.05.2020 11:39

    Ne znam cemu uopste naklapanje o ovoj temi kada zakon nije menjan po tom pitanju i kada je oduvek vazila zakonska odredba o min. 15 god. staza da bi neko ostvario pravo na penziju.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
15 godina doprinosi penzije gordana matković

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana