Ukoliko ne želite da vaš novac “skuplja prašinu” u banci, za šta ćete dobiti minornu naknadu, ili čak ni to, i ne želite previše da rizikujete, pročitajte u koje akcije treba uložiti.
Rizik gubitka naše investicije značajno je niži od recimo ulaganja u obveznice gotovo svih balkanskih država.
Za svakoga od nas ko ulaže svoj novac, izbor investicionog proizvoda je osnovno pitanje koje se svodi na dilemu – u šta da uložim svoj novac?
Odgovor na ovo pitanjezavisi od toga kakav je Vaš odnos prema riziku, koliko želite da zaradite i na koji vremenski period želite da ulažete?Investiranje treba shvatiti kao i svaki drugi posao. Kada kupujete akciju, Vi u stvari kupujete suvlasništvo u poslu kojim se kompanija bavi. Ako ste sigurni u taj posao i ako dobro razumete prednosti i rizike privredne grane u kojoj firma posluje onda će vam investiciono odlučivanje biti daleko lakše.
Kada govorimo o riziku, treba razjasniti predrasudu da se ulagači na berzi izlažu velikom riziku i da mogu izgubiti sve. Iako imaju neke sličnosti, berza i kockanje suštinskih nemaju dodirnih tačaka. Na berzi investitori sami biraju koji nivo rizika žele da prihvate i ono što je nabitnije rizik mogu potpuno kontrolisati. Svaki poslovni poduhvat je protkan rizikom a zarada je uvek direktno povezana sa njegovim nivoom.
Zarada u skladu sa rizikom
Velike kompanije– sigurna zaradaAko ne želite mnogo da rizikujete možete ostvariti niži, konzervativan prinos (oko 10-15 odsto), koji je uglavnom višestruko veći od bankarskih kamata na depozite. Tada birate velike renomirane kompanije koje nose dobru dividendu (profit kompanije koji se deli akcionarima) i nalaze se u perspektivnom sektoru.
Ako izaberemo jake i velike kompanije poput giganta Coca Cola koji vredi 190 milijardi dolara ili nemačkog Siemensa koji vredi oko 76 milijardi evra onda je rizik bankrota i gubitka naše investicije značajno niži od recimo ulaganja u obveznice gotovo svih balkanskih država ili od štednje u slabim bankama.
Male kompanije – enormna zarada, ali…
S druge strane, ako se odlučimo investirati u male i nepoznate kompanije iz recimo IT ili biotehnološkog sektora onda ovo ulaganje sa sobom nosi viši rizik jer male kompanije mogu lako bankrotirati. Sa druge strane, mogu dati i enormnu zaradu ako se naša očekivanja ostvare.
Možda najpoznatiji pozitivan primer je mala kompanija Apple koja je listirana u decembru 1980. godine po ceni od 2,75 dolara. Nakon 36 godina postojanja izrasla je u najveću tehnološku kompaniju na svetu čija je cena akcije u jednom trenutku porasla za čak 23.000 odsto u odnosu na prvo trgovanje.
| Dakle, ako naučite da dobro procenite budući trend, neće vam biti važno da li svetske berze padaju ili rastu jer ćete uvek imati priliku da profitirate. |
Dobar tajmingVeoma je važan i trenutak kada se ulaže. Najprofitabilnije kupovine se mogu ostvariti u periodima velikih kriza kad većina investitora u naletu straha i panike prodaje svoje akcije ne obraćajući posebnu pažnju na pravu vrednost kompanije
Warren Buffet, jedan od najbogatijih ljudi na planeti, je tokom krize 2008. godine upravo koristio ovaj metod i njegove investicije su se već posle godinu ili dve uvećane nekoliko puta.
Dakle, to znači da se i u vreme krize može dobro zaraditi, pa ne bi trebalo imati strah od toga – šta ako počne nova finansijska kriza?
Ono što je možda najveća nepoznanica kod investiranja na berzama je to da se može zarađivati i kada cene padaju. Očekujući da će cena akcije pasti, investitori razmišljaju i postupaju potpuno suprotno prethodnoj izreci – prvo prodaju visoko, pa onda kupuju nisko – i profitiraju u razlici u ceni.
Neke od najvećih zarada u istoriji berzanskog poslovanja su se ostvarivale baš u momentima najvećih finansijskih kriza. Podsetićemo se samo legendarnog investitora George Sorosakoji se zauzimajući “kratku” investicionu poziciju na britanskoj funti (kladio se na pad vrednosti funte) za nekoliko meseci zaradio preko 1 milijardu dolara.
Ostavi komentar