Prošlo je petnaestak godina od prvih pokušaja da se uvede valuta nezavisna od bilo koje centralne banke, od bilo koje vlasti
Kada je krajem 2008. godine došlo do krize izazvane preintenzivnim finansiranjem kupovine kuća i stanova u SAD, reakcija države je došla u vidu masovnog „štampanja“ dolara, potom i drugih svetskih valuta.
Previše novca je dovelo do pada vrednosti ušteđevinama i građani su počeli da razmišljaju kako da se oslobode ove vrste državne manipulacije.
Traganje za „novim novcem“ je naročito zapaženo tokom pokreta „Okupiraj Volstrit“. Tom prilikom su inicijatori bili inspirisani primerima iz 19. veka, kada su vrednosti pokušavane da se iskažu ne u novcu, već u radnim satima.
Brzo se, međutim, shvatilo da je za sticanje poverenja među korisnicima, što je osnov bilo kog novca, neophodno nešto mnogo modernije. Osmišljena je verzija digitalnog žetona, ali ponuđena valuta je mogla da služi samo u kupovini unutar njujorških demonstranata. Igra je trajala tek nekoliko dana, mladi nezadovoljnici nisu ispoljili dovoljno znanja i ambicija da nastave sa pokušajima.
Ipak, nije prošlo mnogo vremena pojavio se bitkoin. Bio je to odlično osmišljen pokušaj koji i danas traje. Mada se autorstvo često pripisuje japanskom matematičaru kodnog imena Satakaši, kreatori novine su svakako morali da raspolažu velikim znanjem iz istorije i filozofije novca, ali i niza čak i manje srodnih disciplina.
Privatan novac
Kada se pojavio dugo se nije moglo reći šta je. Jednostavno ljudi su počeli da se igraju novom tehnologijom. Pokazao se dalekovidim onaj ko je predvideo da će upravo blokčejn tehnologija ditribucije zapisa biti osnov novog novca. Vidljivo je da ga bankari i danas odbijaju, smatrajući ga izumom pogodnim da kriminalcima olakša poslovanje nelegalnom imovinom.
Tek kada se u drugoj polovini 2013. godine u nemačkom Bundestagu povela debata o kriptovalutama, otvorila se rasprava o suštini nove pojave. Stvar je razrešio Volfang Šojble, tadašnji ministar za finansije Nemačke. Definisao je bitkoin kao privatan novac, na čije manipulacije se plaća porez.
Dakle, ako se kupi, pa u roku kraćem od 12 meseci, izađe iz bitkoina, plaća se porez na zaradu. U to vreme oscilacije vrednosti bitkoina iskazane u dolarima bile su svakodnevne i izrazito velike. U prvoj deceniji postojanja vrednost mu je uvećana čak za 750 puta.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Pričanjem postaješ bogat
Šojble je napisao da je uloga novine čuvanje stečene vrednosti, a da mu nije namena da bude valuta za kupoprodaju. Deset godina kasnije jasno je da je ovakvim pristupom nemački ministar snažno doprineo da se vrednost novog novca stabilizuje.
Tehnologija čuvanja bitkoina, ili bilo koje druge kriptovalute, modernošću je osvojila ne mali broj broj ljudi i oni neprekidno pričaju kako su zadovoljni. Razumljivo, pozitivnim nastupom povećavaju broj korisnika – upravo je to jedini način da se i sami bogate. Privatan novac ni do sada nije bio nepoznat. Žetone prilično često upotrebljavamo na zabavama kada želimo da ubrzamo kupoprodaju. Za razliku od bitkoina, imaju istu vrednost tokom žurke, nakon koje su neupotrebljivi. Bitkoin, mada neuporedivo odmerenije, i dalje oscilira, a upotrebna vrednost mu je trajna.
Moć digitalizacije
Čini se da je pravo vreme da se uvede i oporezivanje na trgovinu bitkoinom. Kako se porez plaća samo ako se manipulacija obavlja u periodu kraćem od godinu dana, procenjuje se da bi uvođenje oporezivanja podstaklo kupovinu „novog novca“ na duži rok.
A ništa nije povoljnije da se dodatno stabilizuje vrednost bitkoina od dugoročnih ulaganja što bi dodatno podiglo popularnost „novog novca“. Podsetimo, već sada jedan odsto mladih unutar Evropske unije je uložilo u ovu vrstu štednje, dok 12 odsto razmišlja o tome.
Još uvek se debatuje kako su se dogodile kriptovalute. Nema definitivnog odgovora, ali se čini da digitalizacija sve više menja našu svakodnevicu, pa i delatnosti na koje smo toliko navikli da nam izgleda da moraju večno trajati.
Libra protiv dolara
Naravno da pod kapom nebeskom ništa nije večno. Sve češće telefoniramo upotrebom vajbera, iznajmljujemo „sobu za noć“, kupujemo klikom na Amazonu i vozimo se „Uberom“, jer nam je jeftinije, lakše i udobnije. Digitalizacija nam je omogućila da iste potrebe zadovoljavamo na nov, povoljniji način. Isto tako, nova tehnologija nam omogućava da plaćamo ili štedimo na drugačiji način, ne obavezno u novcu na koji država ima monopol.
Upravo je ugrožavanje najjačeg državnog ekskluziviteta kakav je štampanje novca i veliki problem za razvoj i masovniju upotrebu kriptovaluta. Iskusila je to i „Meta“, kada je pre četiri godine najavio libru, svoju kriptovalutu.
Projekat do danas nije zaživeo, jednostavno ako bi 2,8 milijardi korisnika ove mreže prešlo na libru, potreba za dolarom bi se drastično redukovala. Nakon šest sati propitivanja vlasnika „Fejsbuka“ pred američkim Kongresom, izgleda da je promenio mišljenje i, barem za sada, odustao od namere.
Ostavi komentar