Nedavna odluka OPEK grupe da smanji proizvodnju nafte dovela je do skoka cena i zabrinutosti na globalnom tržištu, a posledice toga se još naslućuju. Ključna zemlja koja stoji iza toga je Saudijska Arabija, zemlja "izrasla" iz naftnih bušotina.
Najveće ekonomije sveta diktiraju globalni poredak kako u ekonomiji i politici tako i u "mekoj moći". To je osnovni i vrlo jednostavan zakon jačega. Kada se na to dodaju nacionalističke težnje lokalnih etničkih grupa ili težnja za čistim profitom ekstremnih organizacija, stiče se potpuni dojam o delikatnosti geopolitike druge decenije 21. veka.
Upravo tu tezu razvija Tim Maršal u svojoj knjizi "Moć geografije". Njegova ekpertiza potiče od višedecenijskog iskustva u izveštavanju o najužarenijim sukobima moderne istorije.
On se bavi ključnim regionima koji će, prema njegovom mišljenju,"oblikovati globalnu politiku", odnosno zavladati svetom u slobodnom tumačenju. Izdvojio je Australiju, Iran, Saudijsku Arabiju, Veliku Britaniju, Grčku, Tursku, Sahel, Iran, Španiju, i kao poslednju oblast naveo je Svemir. To je prostor u kome se sve više ukrštaju pretenzije najmoćnijih. Na taj način sukobi dobijaju drugu dimenziju jer se sa opipljivog sveta seli u nepoznanice neba jer silu treba dokazati na svim nivoima.
Trenutno se skoro ni za jedan kraj sveta ne može reći da je miran. Na svakom kontinentu postoje unutrašnji ili spoljašnji konflikti. Da li će oni samo tinjati i ostati neprimentni oku javnosti ili će zapaliti sve pred sobom, zavisi od mnogo faktora, a prema Maršelovoj tezi najveći ulog su energenti.
"U njoj ima samo nafte i peska"
"Saudova zemlja" je zaslužna za stvaranje kulta "crnog zlata". Kako Maršal navodi, zemlja je prvobitno imala 2 miliona stanovnika, a taj broj je uvećan na 34 miliona zahvaljujući bogaćenju od naftnih bušotina.
"U njoj ima samo nafte i peska", slikovito i istinito je pisac dalje opisuje. To je ovu zemlju pozicioniralo u sam vrh svetskog poretka uprkos tome što ova zemlja nema nijednu reku, a ima 2 pustinje Nefud i Rub-el-Hali, koja se naziva još Prazan prostor ili samo "El Ramlah" (Pesak). Graniči se sa osam zemalja, a Rijad je prestonica i centar političke moći. Njena klima i drevni trgovački putevi utrli su joj put ka razvoju.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Prva iskopavanja 1935.
Nafta je prvobitno pronađena 1932. godine u Iranu, Bahreinu i Iraku. Kralj Ibn Saud nije dozvolio brtanskim kompanijama da istražuju u njegovoj zemlji, plašeći se kolonijalizacije. Ugovor je sklopio sa američkom kompanijom "Standard oil kompani" - SOCAL.
Eksploataciju počinje od 1935. godine, kada kreću prva iskopavanja. Ubrzo je "Bunar bogatstva" počeo da izbacuje naftu. Novac od novopronađene nafte je išao američkoj kompaniji, ali je Saudijska Arabija vremenom jačala svoj udeo u kompaniji, da bi kasnije promenila ime u Aramko. Ova kompanija postoji i danas i prema nekim procenama, vredi oko 2 biliona dolara.
Ovim je počelo novo doba zasnovano na ubrzanoj industrijalizaciji za koju je nafta bila neophodna. Saudijska Arabija pod vođstom svojih monarha je neverovatno uvećela svoje bogatstvo koje iznosi, a naročito za vreme Fejsalove vladavine kada su prihodi od nafte porasli 1600 odsto.
Iz istog cilja održavanja kontreole nad iskopavanjima i distribucijom svoje nafte u odnosu na zapadne kompanije 1960. nastaje organizacija OPEK. Trenutno ova organizacija pokriva oko 40 odsto svetskih potreba za naftom. Odluke ovog naftnog kartela imaju vrlo jak odjek na svetsko tržište nafte i njene cene, kao što je i najnovijeg najavljeno smanjenje proizvodnje.
Ističe vreme nafti?
Prvi uživaoci naftnog bogatstva u Saudijskoj zemlji početkom 20. veka nisu ni slutili da će ona ipak postati nepoželjna. Novi vek je doneo okretanje ka obnovljivim izvorima energije i razvoju modernih tehnologija za dobijanjem energije, što se odrazilo na cene i potražnju nafte. "Cena nafte se od 2014. do 2020. prepolovila, i novčane rezerve Saudijske Arabije su pale sa 737 milijardi na 475 milijardi dolara", što je dovelo do spoznaje da vreme nafti definitivno ističe.
U tom svetlu na sastanku OPEK u Beču početkom juna, Saudijska Arabija je pristala na smanjenje proizvodnje za dodatnih milion barela dnevno uz sporazum da se dobrovoljna smanjenja produže i tokom 2024. godine.
Sa druge strane, Saudijska Arabija se ubrzano okreće diversifikaciji privredne aktivnosti, turizmu, razvoju infrastrukture i novim tehnologijama, a sve u cilju smanjenja proizvodnje nafte bez štete po životni standard stanovništva.
Ova zemlja sve više ulaže u projekte razvoja proizvodnje električne energije iz solarnih solarnih elektrana jer, pored nafte, Sunca imaju na pretek. Nivo solarne radijacije je jedan od najviših na svetu, navodi Maršal.
Uprkos težnjama ka oslobađanju od fosislnih goriva, Saudijci je koriste više nego ikad. Zbog problema sa nedostatkom vode, nafta se koristi kao energija pokretanje pogona za desalinizaciju vode, ali i za domaću poljoprivredu i lagodan život stanovnika naviklih na jeftin benzin. Još mnogo karavana će proći pustinjom dok se Saudijska Arabija potpuno oslobodi nafte.
Mogli bismo reći da je energetska moć najveći imperativ današnjice. Istorija je pokazala koliko je važno strateški iskoristiti geografsku poziciju, ali i dala brojne primere njene kobi, što se može videti po sudbini nekih afričkih i bliskoistočnih zemalja. Nafta i gas mnoge diktiraju odnose, čak i granice, a to je oličeno i u posledicama najnovijeg sukoba koji bukti na istoku Evrope.
Naredni ministarski sastanak OPEK-a je zakazan za 26. novembar u Beču, pa ostaje da vidimo o koliko barela će tada raspravljati naftni giganti.
Ostavi komentar