NALED predlaže promenu pravila, sindikati upozoravaju da bi kraći delovi odmora mogli da oslabe zaštitu zaposlenih
Letnja sezona godišnjih odmora je prošla, ali pravila o tome kada i koliko dana zaposleni moraju da koriste odmor i dalje su na snazi. Zakon o radu propisuje da zaposleni prvi deo godišnjeg odmora koristi u trajanju od najmanje 10 radnih dana u kontinuitetu, dok ostatak može da iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
NALED predlaže da se ova odredba promeni tako da zaposleni mora da iskoristi dve nedelje odmora u kontinuitetu, ali da to ne mora nužno da bude prvi deo godišnjeg odmora. Obrazloženje je da veliki broj zaposlenih, zbog prenetih dana odmora iz prethodne godine, nema potrebu da odmah koristi dve nedelje novog odmora.
Sa ovim stavom, međutim, ne slaže se Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda. On kaže da se u praksi nije pokazalo da postojeći način korišćenja godišnjeg odmora predstavlja problem ni zaposlenima ni poslodavcima.
- U praksi se pokazalo da ne postoji problem. Ovo nije obaveza radnika, ovo je pravo radnika da iskoristi svoj godišnji odmor u trajanju od dve nedelje. Mi se u praksi nismo sreli sa tim problemom, ni da nam radnici, ni poslodavci ukazuju da je to problem - kaže Todorović.
Šta je sporno?
Prema njegovim rečima, problem je pre svega u tome što je odredba zakona imperativna, odnosno što propisuje da se prvi deo odmora mora koristiti u kontinuitetu od najmanje 10 radnih dana. Istovremeno, kako navodi, u javnosti se zanemaruje činjenica da mnogi zaposleni prvi deo odmora koriste tek nakon 30. juna.
- Šest meseci tekuće godine je prošlo kada ste vi stekli pravo na godišnji odmor, i onda neko kaže: "Mnogo je deset dana u komadu." Ne, nije. Mi zanemarujemo da živimo u kapitalizmu, u jednom poprilično haotičnom vremenu, i da je sagorevanje na poslu i trošenje ljudi ogromno - ističe Todorović.
On smatra da nekoliko slobodnih dana nije dovoljno za pravi odmor, posebno imajući u vidu intenzitet rada i opterećenje zaposlenih.
- Ako uzmete produženi vikend, da li ćete se odmoriti i resetovati? Nećete. Zato je neophodno da taj prvi deo bude na taj način regulisan - kaže Todorović.
Kako dodaje, sindikati već duže vreme razgovaraju o izmenama Zakona o radu, a o toj temi bilo je reči i sa različitim udruženjima poslodavaca. Todorović navodi da se, osim u predlogu NALED-a, nije susretao sa stavom da postojeći način korišćenja godišnjeg odmora predstavlja problem u praksi. On upozorava da bi promena imperativne odredbe mogla da otvori prostor za dodatno usitnjavanje godišnjeg odmora i, kako smatra, dovede do slabljenja zaštite zaposlenih.
- Čini mi se da je ovo uvod da nam neko sutra kaže: "Prošlogodišnji odmor koristite do 30. juna, niste uspeli u prethodnoj godini, onda u početku koristite nekoliko dana." To znači da vam je mnogo godišnjeg odmora. Tako da mislim da ovo samo ide u tom pravcu i nikako ne možemo govoriti o zaštiti prava radnika. Mislim da se radi o urušavanju prava radnika - ocenjuje Todorović.
Poslodavac već može da ograniči korišćenje odmora
Na upozorenja da bi češće korišćenje kraćih delova godišnjeg odmora moglo da oteža organizaciju rada, Todorović odgovara da poslodavci i prema važećim pravilima imaju mogućnost da odrede periode u kojima zaposleni ne mogu da koriste odmor zbog potreba procesa rada.
- Poslodavac uvek ima mogućnost da zbog potreba posla ne dozvoli u određenom periodu korišćenje godišnjeg odmora. Tako da i sada postoji mogućnost da vi uzmete dva-tri dana - objašnjava on.
Kako dalje navodi, ukoliko postoje neodložni poslovi ili bi odsustvo zaposlenog moglo da prouzrokuje veliku štetu, poslodavac može da ne odobri korišćenje odmora u određenom periodu. Zbog toga, prema njegovom mišljenju, postojeća pravila ne predstavljaju prepreku organizaciji rada.
Todorović posebno ističe značaj korišćenja godišnjeg odmora tokom leta, kada su deca na školskom raspustu i kada porodice najčešće planiraju zajednički odmor.
- Poenta je u tome da vi tokom leta, kada su deca na raspustu, iskoristite godišnji odmor, budete sa porodicom. To je neka tekovina od ranije - kaže on.
PREPORUKA
Koliko košta letovanje u septembru? Srbi masovno idu zbog niskih cena, evo koliko vam novca treba
vest
Može li poslodavac da vam pomeri već odobren godišnji odmor? Zakon propisuje kada i pod kojim uslovima
savet
Imate pravo na plaćeno odsustvo - Evo u kojim situacijama možete da tražite slobodne dane
vest
Ko je odgovoran ako odmor ostane neiskorišćen?
Važno je što zakon odgovornost za organizovanje korišćenja odmora stavlja i na poslodavca.
- Problem je što je imperativna odredba za ovih deset radnih dana. Onog trenutka kada nešto bude pravo, a ne obaveza, vrlo lako se desi da konačan rezultat bude na štetu zaposlenog - kaže Todorović.
On smatra da bi, ukoliko odredbe ne bi bile dovoljno precizne, poslodavac mogao odgovornost za neiskorišćeni godišnji odmor da prebaci na zaposlenog.
Sindikalci smatraju da godišnji odmor ne može da se posmatra izolovano od drugih prava zaposlenih, pa bi tako trebalo urediti i topli obrok, naknadu zarade tokom godišnjeg odmora i regres.
- Bilo bi mnogo humanije i stvarno bismo verovali NALED-u kada bi pokazao da pokazuje brigu za radnike i kada bi predložio neke druge izmene, poput regulisanja toplog obroka. Vi i sada imate da poslodavac može da da jedan dinar za topli obrok. Šta ćemo sa jednim dinarom? - pita Todorović.
On ukazuje i na pitanje naknade zarade tokom godišnjeg odmora, kao i na regres koji, prema njegovim rečima, nije dovoljno precizno definisan.
Ostavi komentar