Ne postoji važniji zadatak za Vladu u narednih godinu dana od restrukturiranja javnih preduzeća i okončanja procesa privatizacije, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
On je, u intervjuu za Novu ekonomiju, kritikovao reforme javnih preduzeća, upozorivši da, ukoliko bi se nastavilo odlaganje reformi najvećih javnih i državnih preduzeća i, eventualno, prevalili njihovi ogromni dugovi na državu, to bi poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija.
Petrović je podsetio da je i u prvom delu prošle godine fiskalni deficit je bio izuzetno nizak, a onda je praktično eksplodirao u decembru i to najvećim delom zbog plaćanja dugova nereformisanih javnih preduzeća.
Loše poslovanje javnih i državnih preduzeća je ubedljivo najveći potencijalni rizik po domaće javne finansije, a njihova reforma jedva da je i započela, naveo je on.
Planovi za reformu postoje, a, kako je dodao, jedan deo konkretnih mera, poput otpuštanja viškova zaposlenih u javnim preduzećima, kao i rok za okončanje procesa privatizacije, ušao je i u zvanični sporazum sa MMF-om.
Petrović je naveo da u EPS-u još nije usvojena izmena kolektivnog ugovora koja bi omogućila otpuštanje prekobrojnih radnika, a što je, prema planu, trebalo da se završi do kraja prošle godine, a odlaže se i najavljeno poskupljenje struje.
Kada je reč o Železnicama, reforme su započete 2015. podelom preduzeća na četiri nezavisne celine, ali se zastalo kada je došla na red prva bolna mera racionalizacija broja zaposlenih.
Preliminarne analize ukazuju da planirani iznos za zarade zaposlenih u ovom preduzeću neće biti dovoljan ukoliko najavljena otpuštanja izostanu, ili se sprovedu kasno što je trošak koji bi se onda, najverovatnije, prevalio na državu, rekao je Petrović.
Najmanje je, prema njegovim rečima, urađeno na reformama Srbijagasa, budući da su one još samo u formi načelnih planova.
Ni relativno bezbolna podela preduzeća, u skladu sa zahtevima Evropske energetske zajednice, nije završena, jer je preduzeće podeljeno samo pravno, dok suštinsko razdvajanje na dve odvojene celine tek predstoji. Rok za završetak je kraj juna 2016, rekao je on.
Komentarišući 17 strateških preduzeća, kojima je 31. maja istekla zaštita države od poverilaca, on je rekao da su analize pokazale da bi RTB Bor eventualno mogao da bude profitabilan ukoliko bi se doveo profesionalni menadžment,uz punu transparentnost ugovora, ukoliko bi se otpustio višak radnika i ako bi se obezbedila dodatna obrtna sredstva.
U slučaju Resavice još se rade studije isplativosti rudnika, tako da ne postoji jasan plan o daljoj sudbini ovog preduzeća, ali je izvesno da oni neće biti zatvoreni i pored toga što prave ogromne gubitke, rekao je on za poslednji broj Nove ekonomije.
Konkretno rešenje nije pronađeno, prema njegovim rečima, ni za nekoliko preduzeća koja su imala relativno dobre šanse za privatizaciju ili pronalaženje strateškog partnera, poput PKB-a ili Galenike.
Drugim rečima, dodatni rok od godinu dana nije iskorišćen da se svi problemi i procesi reše i sada je neizvesno da li će ova preduzeća moći da posluju održivo, na tržišnim principima ili će otići u stečaj, odnosno da li će država nastaviti da direktno ili posredno pomaže njihovo poslovanje, a što je trenutno, verovatno, najizvesnija opcija, naveo je on.
Govoreći o UPPR-u kao rešenju, on je rekao da je za ona preduzeća koja nemaju perspektivu verovatno to put ka gašenju, ali je za firme kakva je RTB Bor, taj potez nastavak zaštite od naplate dugova poveriocima i dodatno vreme za pokušaj pronalaženja pravog rešenja.
Ostavi komentar