EUR 118,22 USD 103,73 CHF 103,63

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.11.18. :: 118.2777 rsd

Tekst objavljen: 29.01.2018 13:20        


U medijima se sve češće pojavljuju informacije koje ukazuju na postojanje velikog broja korisnika kredita koji su tužili banke za vraćanje novca datog na ime naplate troška obrade kredita, ali šta je  trošak obrade kredita i zašto je on nezakonit?

(Ne)zakonita naplata troškova obrade kredita

Trošak obrade kredita bi, po logici banaka u Srbiji, trebalo da predstavlja cenu usluge koju banke činom odobravanja kredita pružaju korisniku. Međutim, znamo da cenu usluge, u skladu sa zakonom, predstavlja samo kamata koju korisnik kredita plaća banci, a ne nekakav trošak banke na ime obrade kredita.

Kamata kao cena kredita u sebi sadrži ne samo zaradu banke, već pokriva i naknadu troškova koje banka ima prilikom odobravanja kredita (na primer, platu bankarskog službenika koji radi na tim poslovima).

Dodatan razlog zbog koga takozvani trošak obrade kredita ne može predstavljati cenu bankarske usluge možemo videti na sledećem, jednostavnom primeru:

Osoba A uzima stambeni kredit od banke u iznosu od 100.000,00 EUR, a osoba B uzima stambeni kredit u iznosu od 50.000,00 EUR. Obe osobe su imale načelno iste troškove prilikom zaključenja ugovora o kreditu. I osoba A i osoba B su platile naknadu kreditnom birou, naknadu za upis hipoteke, premiju osiguranja NKOSK-u, kao i trošak obrade kredita u iznosu od 2,5% od odobrenog iznosa kredita. Međutim, na ime troškova obrade kredita, osoba A je platila iznos od 2.500,00 EUR, a osoba B iznos od 1.250,00 EUR. Sada dolazimo do ključnog dela, a to je pitanje da li je banka zaista imala duplo veći trošak prilikom obrade kredita osobe A? Naravno da nije. Nije, zato što su kredit osobe A i osobe B odobravali službenici zaposleni na poslovima obrade koji su u banci zaposleni i koji da bi odobrili jedan stambeni kredit, nebitno na koji iznos on glasi, moraju odraditi u suštini iste poslove, pregledati istu dokumentaciju, koristiti iste modele ugovora. Trud i rad koji oni ulože prilikom odobravanja kredita osobi A i osobi B je apsolutno identičan.

Šta banke u Srbiji kažu na sve ovo?

Argumenti su uglavnom isti i ogledaju se u sledećem: banka nije primorala klijenta da tu naknadu plati, već je on na to sam, svojom slobodnom voljom pristao, a kada je već pristao, onda tu ne može biti ničega nezakonitog.

Da je ovo netačan argument pomenućemo samo par razloga:

  • zakoni u Srbiji koji regulištu ugovor o kreditu, kao cenu koštanja kredita predviđaju samo kamatu, ne i troškove obrade kredita;
  • banka je jača ugovorna strana sa kojom korisnik nema mogućnosti da pregovara o sadržini ugovora o kreditu, već samo da unapred pripremljeni tekst ugovora prihvati ili ne. 

Zakon o obligacionim odnosima zato i predviđa da se odredbe tipskih (formularnih) ugovora moraju tumačiti u korist slabije ugovorne strane, odnosno u ovom slučaju klijenta banke;
  • klijenti banke imaju zakonsko pravo da ih banka detaljno informiše o tome šta su to zapravo troškovi obrade kredita, odnosno na šta se oni odnose i kako su obračunati. Banke u Srbiji o tome nikada nisu informisale klijente, nikada osoba A nije zapravo znala zbog čega obrada njenog kredita košta 2.500,00 EUR, a obrada kredita osobe B 1.250,00 EUR;
  • na kraju, jedna od osnovnih načela u pravnom sistemu Srbije su načelo savesnosti i poštenja, te načelo dobre poslovne prakse. 

Da li se banka koja na ovako netransparentan način koristi slabijom pregovaračkom moći svojih klijenata, te im praktično iznuđuje novac, pridržava ovakvih načela?

Mogu li klijenti banaka tražiti svoj novac nazad? Kakva je praksa sudova?

Sudovi u Srbiji su već duže vremena jasno na stanovištu da banke nemaju pravo da od klijenata naplaćuju poseban iznos na ima troškova obrade kredita, već samo iznos na ime kamate. Ovo nije skorašnja praksa sudova, kako se predstavlja. Ovakve presude se donose već gotovo dve decenije. Međutim, snaga bankarskog sektora je takva da može uticati na to da ovakve stvari prođu gotovo nezapaženo. Jednostavno, bankama se isplati da ih mali broj korisnika tuži i dobije svoj novac nazad, a da mnogo veći broj korisnika ostane pasivan, te samim tim banci donese dodatan, nezakonit, profit.

Rok u kome klijenti banaka mogu tražiti povraćaj nezakonito naplaćenog troška obrade kredita iznosi 10 godina od dana naplate jer sudovi ovakve zahteve kvalifikuju kao neosnovano obogaćenje (banke). Takođe, zajedno sa pravom na povraćaj novca, klijenti imaju pravo i da traže zakonsku zateznu kamatu na plaćeni iznos i to od momenta plaćanja pa sve do momenta vraćanja ovakvog iznosa.

5 komentara

  1. User image
    vlastimirka vlastic 30.01.2018 12:41

    neverovatno je da nesto svima jasno kao dan-NBS ,VLADA MIN FINANSIJA, UDRUZENJE ZA ZASTITU POTROSACA A DA NIKO AMA BAS NIKO NIJE JEDNOSTAVNO ZABRANIO OVAKVE KLAUZULE..ILI UOPSTE BILO KAKVE KLAUZULE VAN KAMATE GDE NEMA MERLJIVIH PARAMETARA TROSKA ..KAMATA MORA DA BUDE TEMELJNI OSNOV KONKURENTNOSTI BANAKA ..OVDE OCITO NIJE PITANJE ISPRAVNOSTI,MORALNOSTI JEDNAKOSTI UGOVORNIH STRANA-OVDE JE PITANJE LOBIJA BANAKA KOJI PUTEM MITA-A CEGA DRUGOG UTICU NA INSTITUCIJE KOJE KOBAJAGI STITE GRADJANE OD NESAVESNIH..

  2. User image
    Jovan M 30.01.2018 20:32

    Ovde treba da reaguje NBS ali ona to jednostavno neće. Treba uraditi izmenu Zakona u smislu da je naplaćivanje bilo čega drugog OSIM KAMATE, ZABRANJENO.
    Ali u kapitalizmu je sve na prodaju, pa i moral i poštenje, zato to NBS i neće da uradi.
    A šta je bilo sa osiguranjima kod nacionalne korporacije za osiguranje?
    Imaju li tu klijenti osnova da se žale?

  3. User image
    Goca 31.01.2018 9:16

    Sramotno je kako NBS ne reaguje uopšte! A, šta je sa naplatom opomene u slučaju docnje za plaćanje kredita - zar zatezna kamata već nije 'kazna' za docnju?

  4. User image
    Svetlana 31.01.2018 10:00

    Mislila sam da ponovo refinansiram kredit i obaveštavala se preko kamatice oko najpovoljnije kamatne stope. No videh, i pored ovog obaveštenja, da skoro sve banke uzimaju i to ne mali trošak, za obradu kredita. Šta činiti i kome se obratiti. NBS ne reaguje.

  5. User image
    Zabrinuti 10.08.2018 12:37

    Rok za tuzbu iznosi 10 godina, ali od momenta poništaja nezakonite odredbe ugovora, ne od isplate. To je stav sudova. Kamata se može tražiti u zavisnosti da li je banka bila nesavesna ili savesna od momenta isplate (ako je nesavesna) ili od momenta poništaja te odredbe ugovora o obradi kredita (ako je bila savesna). Sudovi uglavom smatraju da je banka ovakvim postupanjem bila nesavesna, te da treba da plati kamatu od isplate.
    Žalosno je što nije zauzet jasan stav od Vrhovnog kasacionog suda u vezi ovog pitanja. Pravno mišljenje koje je objavljeno u maju ili junu 2018. godine, je takvo da se može tumačiti i u korist klijenata i u korist banaka. Žalosno. Smatram da je "kvaka" u tome da li je banka imala stvarne troškove ili nije. Po meni procentulani, pa i fiksni novčani iznosi na ime troškova, koji ne postoje, ne može banka tražiti. Zašto bi vi plaćali procenat na ime obrade kredita , kada je to sastavni deo posla banke, kada odobrava kredit. Za to su njeni zaposleni plaćeni, a banka ostvaruje prihod od kamata. NIko me ne može ubediti da je takvo postupanje banke zakonito i normalno. T onema logike. Ako je tako, onda bi i u prodavnici hleb koštao 40 dinara + procenat na ime obrade zahteva za prodaju hleba.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
trošak obrade kredita nezakonite naknade bankarske naknade bankarski krediti kršenje zakona tvojepravo.wordpress.com