Predlogom Zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, produžava se rok za odlučivanje Uprave za javni dug po prijavama potraživanja, pomera se početak isplate za šest meseci i smanjuje broj polugodišnjih rata sa 10 na 8, objasnio je ministar finansija Siniša Mali
Ministar Siniša Mali je parlamentu naglasio da se ovim zakonom vrše izmene i dopuna Zakona koji je donet kako bi Srbija izvršila obaveze u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije".
Rokovi isplate se, kaže Mali, pomeraju zbog nemogućnosti štediša da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna ove godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.
"Smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan, a to je proces koji traje petu godinu za redom", rekao je Mali.
Problemi pribavljanja propisane dokumentacije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini onemogućili su kompletiranje prijava potraživanja deviznih štediša iz ovih država.
S obzirom na to da je Uprava za javni dug do 23. juna 2019. godine trebala da dostavi štedišama sva rešenja, a da ne raspolaže svim potrebnim podacima, procena je da je produžetak roka za šest meseci neophodan kako bi se rizik greške prilikom odlučivanja sveo na minimum, naveo je ministar finansija.
Mali je objasnio da se, imajući u vidu produženje roka za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje, menjaju rokovi za naplatu obveznica, na taj način što se odlaže početak roka isplate obveznica, s tim da Republika Srbija radi efikasnosti u sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava predlaže smanjenje broja polugodišnjih rata sa 10 na 8.
Oko 130 miliona evra će Srbija morati da isplati na ime devizne štednje, naveo je ministar i rekao da je oko 9.300 podnetih zahteva.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Zakon o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima
Mali je govorio i o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, koju je u ime Vlade prošlog meseca u Parizu potpisala državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, podsetivši da je finansijska kriza iz 2008. godine uticala na shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država u poreskim pitanjima i sami poreski instituti nisu adekvatni.
Velike razmere poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza dovele su do potrebe intenziviranja aktivnosti na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima, rekao je resorni ministar.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OCED) je zajedno sa Savetom Evrope radila na stvaranju pravnog osnova za bolju administrativnu saradnju između država u poreskim pitanjima kako bi se smanjile mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza. Rezultat tog rada je unapređenje Konvencije, naglašava Mali.
Konvencija omogućava razmenu obaveštenja o poreskim obveznicima za sve poreske oblike s tim što je potpisnicama dato pravo da ograniče taj obim na onaj koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima.
Pored uvođenja pravnog osnova za automatsku razmenu obaveštenja, potpisivanje Konvencije takođe omogućava povećanje broja zemalja sa kojima naša zemlja razmenjuje obaveštenja. Srbija je do sada razmenjivala obaveštenja sa 54 zemalja na osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dok se potpisivanjem Konvencije taj broj povećao na 128 zemalja.
Konvencija bi za Srbiju trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine.
Ostavi komentar