U svetu preovlađuje uverenje da će učešće javnog duga u BDP-u u narednim godinama biti smanjeno zbog brzog oporavka privrede, navodi Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu
Kada inflacija „promoli glavu” kao što je to u poslednje vreme slučaj u svetu i kod nas nastaje preračunavanje kome će ona da škodi, a kome da koristi. Podsećanja radi, ovdašnja iskustva s većom inflacijom ekstremno su negativna, jer je pre skoro dve decenije poznata hiperinflacija urnisala vrednost zarada. Oporavak je bio spor i dugotrajan i zato se kod nas i na sam pomen iole veće inflacije javlja zebnja, piše Politika.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ona ima dva lica. „Sa stanovišta političke ekonomije nešto veća inflacije u aktuelnim okolnostima poželjna je za vlade jer bi ona pomogla smanjivanju tereta javnog duga u velikim zemljama koje se zadužuju u svojoj valuti kao što su SAD, članice Evropske unije, Japan.
Smanjivanje realne vrednosti javnog duga uz rast privrede omogućilo bi da se odnos javnog duga prema bruto društvenom proizvodu smanji, a da se pritom ne primene nepopularne mere fiskalne konsolidacije, kao što su povećanje poreza ili smanjivanje rashoda. Na sličan način nešto veća inflacija bi, zajedno sa oporavkom privrede, ublažila problem nagomilanih privatnih dugova.”
Međutim, nešto veća inflacija od očekivane, dodaje, smanjila bi realnu vrednost zarada, štednje u bankama, uloga u penzionim fondovima. To bi predstavljalo neku vrstu „inflacionog poreza” za ove vlasnike novca.
- Procenjuje se da javnost sada veruje da je niska inflacija važna za društveno blagostanje, jer ona sprečava pomenuto obezvređivanje imovine građana. Ocenjuje se da je tolerancija javnosti prema višoj inflaciji sada niža nego što je to bila u prošlosti, o čemu vlade u demokratskim zemljama moraju da vode računa. Osim toga centralne banke, koje su odgovorne za stabilnost cena, verovatno su spremne da u kraćem periodu dozvole nešto višu inflaciju, ali ne i da dopuste da ona u dužem periodu bude iznad gornje granice ciljnog intervala, navodi Arsić.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
U većini razvijenih zemalja predviđa se dodatni rast javnog duga u ovoj godini, ali lideri i većina ekonomista za sada ne pokazuju zabrinutost. Razlog je verovatno to što se ove zemlje zadužuju po nominalno i realno negativnim kamatama, usled čega se poveriocima vraća manja realna vrednost od one koja je pozajmljena.
Negativne realne kamate posledica su štampanja novca većine centralnih banaka, a to, uz povremena usporavanja, traje od velike finansijske krize. Monetarna politika omogućila je obilnu ponudu jeftinog kapitala koji je delimično upotrebljen za finansiranje državnih dugova.
Pretpostavlja se, kaže naš sagovornik, da među liderima država i ekonomistima preovladava uverenje da će učešće javnog duga u BDP-u u narednim godinama biti relativno znatno smanjeno kao posledica brzog oporavka privrede i umerenog obezvređivanja dugova kroz inflaciju.
U tom slučaju u budućnosti ne bi bila potrebna fiskalna konsolidacija, kojom bi se kroz rast rashoda i povećanje poreza, usporio oporavak svetske privrede.
- U osnovi reč je o sličnoj strategiji koje je primenjivana nakon Drugog svetskog rata kada su razvijene zemlje, učesnice rata, problem velikih državnih dugova rešavale kombinacijom snažnog rasta privrede i nešto više inflacije. Međutim, uslovi za kreiranje monetarne politike sada su u većini država bitno drugačiji nego nakon rata. Centralne banke sada imaju nezavisnost u njenom kreiranju, dok je u ono vreme ta politika bila pod kontrolom vlada. Osim toga, veliki broj centralnih banaka tokom poslednje tri decenije usvojio je režim ciljanja inflacije, u okviru koga se kao osnovni cilj centralne banke postavlja držanje inflacije na niskom nivou, objašnjava Arsić.
Za sada preovladava mišljenje, kako među zvaničnicima, tako i među ekonomistima da je povećanje inflacije posledica poremećaja na pojedinačnim tržištima do koga je došlo usled pandemije. Najčešće se kao obrazloženje navode poremećaji u lancima snabdevanja, usled čega su tokom pandemije iscrpljene zalihe inputa nafte, metala, poluprovodnika.
Zbog toga cene inputa rastu, kao posledica naglog povećanja tražnje usled oporavka privrede, s jedne strane, i nesposobnosti proizvođača, s druge, da se u kratkom roku prilagode povećanoj tražnji. Kao dodatni razlog za rast cena navodi se nagli skok tražnje građana koji se finansira štednjom nastalom u periodu primene strogih epidemijskih mera.
– Ukoliko su uzroci rasta inflacije sektorski i privremeni, ona će nakon nekoliko meseci početi da se smanjuje – smatra Arsić – pa zato nije neophodno da centralne banke preduzimaju restriktivne mere, poput povećanja referentne kamatne stope.
U prilog privremenom karakteru povećanja inflacije napominje da su inflaciona očekivanja u većini zemalja i dalje niska, odnosno da poslovna i stručna javnost ne očekuju njeno dugotrajnije povećanje.
Međutim, postoje i mišljenja da je povećanje inflacije posledica sistemskih faktora, kao što su velika monetarna i fiskalna ekspanzija od početka pandemije, koja još traje. Ako su uzroci ubrzanja inflacije u ekonomskim politikama, visoka inflacija će trajati, uz mogućnost ubrzanja, sve dok se ekonomske politike ne promene, odnosno sve dok se ne smanji ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, smatra naš sagovornik.
Ostavi komentar