Zloupotreba bolovanja, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), predstavlja ozbiljan problem za poslodavce jer ugrožava investicije i otežava nova ulaganja
Razmere ovog problema su takve da su neke kompanije bile prinuđene da obustave rad u proizvodnim pogonima tokom letnjih meseci. Ipak, prema zvaničnoj statistici, Srbija ne prednjači u lažnim bolovanjima, piše Biznis.rs.
Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, ističe da precizniji podaci na godišnjem nivou ne postoje, ali da poslednje informacije pokazuju da su poslodavci u Srbiji kontrolisali gotovo svako dvanaesto bolovanje i bili uspešni u jednom od osam pokrenutih postupaka.
"Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) s vremena na vreme objavljuje podatke o broju pokrenutih kontrola. Najsvežiji podaci su za 2022. godinu, kada je RFZO kontrolisao osam odsto ukupnog broja bolovanja i pronašao oko 12 odsto zloupotreba u tom uzorku. To znači da je, prema zvaničnim podacima, otprilike jedan odsto bolovanja zloupotrebljeno", navodi Reljanović.
On dodaje da se u Evropi broj dana bolovanja po radniku godišnje ne menja mnogo. U Evropskoj uniji, taj broj je porastao sa 11 na oko 13 dana godišnje. Za Srbiju, noviji podaci na Eurostatu ne postoje, ali prema informacijama za 2022. godinu, Srbija je bila peta otpozadi po procentu radnika koji godišnje koriste bolovanje.
Reljanović naglašava da je u javnosti raširena fama o znatno većem nivou zloupotreba, kao posledica žalbi stranih investitora, i da je čak dolazilo do zlonamernih interpretacija zvaničnih podataka kako bi se stvorio utisak o masovnosti problema.
Žalbe radnika i poslodavaca
Poslodavci se najčešće žale na to da zaposleni lako mogu da fingiraju bolovanje navodeći simptome kratkotrajnih bolesti, poput prehlade ili stomačnog virusa. Ovo bolovanje u prvih 30 dana plaća poslodavac, što je, kako smatraju, razlog nezainteresovanosti države da spreči kratkoročne zloupotrebe. Takođe, poslodavcima je sumnjivo da se navodna bolovanja često dešavaju u mesecima kada je potrebno obavljati sezonske poslove ili spajati praznike.
Sa druge strane, zaposleni se žale na to da mnogi poslodavci neformalno zabranjuju korišćenje bolovanja. Neki poslodavci čak uvode nezakonite sankcije, poput ukidanja bonusa za prisustvo na poslu.
Kako zakon dozvoljava kontrolu bolovanja?
Poslodavac koji sumnja na zloupotrebu bolovanja može, o svom trošku, pokrenuti postupak pred nadležnim zdravstvenim organom, a to je obično lekarska komisija. Komisija preispituje navode o sprečenosti za rad na osnovu dokumentacije i razgovora sa zaposlenim. Na osnovu toga donosi odluku da li je zaposleni zaista bio sprečen za rad i da li je period odsustva odgovarao bolesti.
Reljanović ističe da poslodavci često pribegavaju i drugim metodama, kao što je angažovanje privatnih detektiva, provera aktivnosti na društvenim mrežama, ili slanje zaposlenog u privatne klinike "na drugo mišljenje". Ipak, informacije prikupljene na ovaj način su uglavnom irelevantne i ne mogu se koristiti za otkaz ugovora o radu.
Ako se zloupotreba dokaže, najčešća posledica je otkaz ugovora o radu, mada je u pitanju fakultativni razlog, što znači da poslodavac ne mora da otpusti zaposlenog, već može da mu izrekne neku drugu disciplinsku meru. Ako je zloupotreba uključivala falsifikovanje, može se podneti i krivična prijava.
Rešenje iz ugla privrede
Privredna komora Srbije sprovela je anketu u 133 kompanije kako bi se razmotrio problem. Najveći procenat odsustva zabeležen je u januaru i julu, a podaci su najviše stizali iz metalske, elektro, tekstilne i prehrambene industrije.
Privreda rešenje vidi u skraćivanju perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje, kao i u efikasnijim mehanizmima provere i doslednijoj primeni zakona i kaznene politike.
Ostavi komentar