EUR 117,90 USD 106,52 CHF 108,11

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 26.08.19. :: 117.9606 rsd

Tekst objavljen: 24.06.2013 9:00        


Nedavno je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor rekao da je vrlo iznenađen procenom da će ove godine, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, čak milion građana Srbije provesti odmor u inostranstvu.

Idemo na more: Gde i kako Srbi letuju ove godine

On to objašnjava jedino time što veliki broj ljudi u Srbiji radi u sivoj zoni jer, kako kaže, „prosto, ne bi toliko ljudi imalo novca da ide na letovanje da ne rade“.

Radili ili ne radili, mogli to sebi da priušte ili ne, Srbi se ne odriču mora i plaže.

Ko u Srbiji letuje luksuzno

Ima i onih koji će se ove godine kupati na dalekim morima i za to zadovoljstvo biti spremni da izdvoje i po nekoliko hiljada evra. Većina tih putnika su stariji od 50 godina, a pored onih koji u Srbiji rade za veliki novac, tu su i devizni penzioneri i stranci koji koriste nešto niže cene naših agencija, ali i oni koji su spremni na brojna odricanja. Ako ste spremni da za desetak dana uživanja izdvojite najmanje 1.500 evra plaže Maldiva, Tajlanda, Sejšela, Mauricijusa, Kube... čekaju na vas.
Kako drugačije ukrstiti podatak Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta) da u inostranstvu godišnje letuje između 800.000 i milion građana Srbije i zvanične statistike koje govore da trećina radno sposobnih nema posao, da mnogi koji rade ne dobijaju platu, a oni koji je dobijaju jedva preživljavaju od nje.

Ipak, prazni novčanici mnogima diktiraju gde će i kada letovati. To najbolje pokazuju podaci o rezervacijama. Najtraženija destinacija je Grčka, a slede Turska i Španija, dok potom dolaze Egipat, Tunis, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska.

Većina srpskih turista tako će se odmarati u zemljama koje trese ekonomska i/li politička kriza. I ne samo to, zbog pada cena u tim zemljama koje tako pokušavaju da privuku što više turista, možda će čak sebi moći da priušte i nešto luksuzniji boravak.

Tako čak oko 70 odsto građana letuje i ove godine u Grčkoj gde se u predsezoni i postsezoni mogu naći aranžmani i za 70 do 80 evra za 10 noćenja.

I upravo je tako, najpre se prodaju jeftiniji aranžmani, za letovanje krajem maja, početkom juna ili u septembru, sa apartmanskim smeštajem i autobuskim prevozom.



Srpski će tako ponovo biti zvanični jezik na obalama severne Grčke, a ni u Marmarisu, Kušadasiju, Antaliji i drugim primorskim gradovima Turske neće biti previše problema sporazumeti se na srpskom.

U dve zemlje u kojima jezičke barijere praktično nema najviše turista iz Srbije odlazi u privatnom aranžmanu pa precizne evidencije o njihovoj brojnosti nema. Tako Crnogorci računaju da je prošle godine svaki treći turista, odnosno oko 300.000 njih došlo iz Srbije i podsećaju da su srpski turisti među svim gostima najbolji potrošači u vanpansionskoj potrošnji.

Ne štedite na putnom osiguranju

Trošak za sve koji ovog leta putuju van granica zemlje, a na koji ne bi trebalo da se zaboravi, jeste putno osiguranje. Ono može da se uzme bez obzira na to da li se putuje individualno, porodično ili u grupi od 10 ljudi, a cena se u zavisnosti od osiguravajuće kuće kreće od 1.500 do 2.000 dinara za 10 dana.
Potražite najbolju ponudu na Osiguranjeonline
Ipak, malo zbog politike, malo zbog cena, malo zbog većeg izbora interes srpskih turista za crnogorskim i hrvatskim Jadranom nije na nivou na kom bi se možda očekivalo.

Interesantan je i podatak o tehnološkoj revoluciji koju srpski turisti koriste da se „zahvale“ agencijama i sami potraže i rezervišu smeštaj. Iako će i ove godine oko 600.000 ljudi putovati preko turističkih agencija, nezanemarljiv je broj onih koji će na more ići u sopstvenoj organizaciji.

Ako se nekada i mogao opravdati agencijski aranžman sigurnošću, iskustva turista koji su imali prilike poslednjih godina da upoznaju skrivene kutke egipatskih i turskih aerodroma čekajući da se neko smiluje i preveze ih do kuće ili da provere da li je spavanje ispod palme na letovanju dobro kao što zvuči govore nam suprotno.

Brojni internet sajtovi sa najrazličitijom ponudom smeštaja odavde do Tahitija, onlajn kupovina karata za prevoz do željene destinacije, nabavka putnog osiguranja (najbolje korišćenjem servisa Osiguranjeonline), mogućnost da čak i turistički kredit zatražite sa svega par klikova, veća bezbednost internet transakcija dolaskom PejPala i činjenica da praktično sve ostalo mogu da završe iz svoje fotelje daju mogućnost domaćem turisti da dobije najviše za svoj novac.

Išli na more preko agencije ili u svojoj organizaciji dobro proverite i dobro se raspitajte kome i šta plaćate. Džabe ne znači dobro.

A kako plaćamo odmor? Uglavnom na rate.

Da bi sa svojim primanjima videli more i ove godine, većina je o njemu počela još i pre nego što im se izgubila preplanulost koju su doneli sa plaže prošle godine.



Naime, veliki broj aranžmana sa znatnim popustima po pravilu se nudi tokom februara kada se održava Sajam turizma pa je do tada već neophodno naći pravu destinaciju i zatvoriti finansijsku konstrukciju.

A onda se spreme čekovi, podignu krediti, traži agencija koja nudi mogućnost da karticom vaše banke plaćate na rate bez kamate i sve što ostaje je da prođe par meseci i dođe vreme za put.

Doduše, po povratku sa mora sačekaće nas još nekoliko rata koje treba platiti i nova dilema – gde na more 2014? I kako ga platiti?

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kamatica turizam turisti turistički krediti odmor letovanje krediti

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana